(Source: wicked-cookie)
Kotor, Montenegro
stalno se sećam, Kotoru vraćam da opet osetim kako usnama milujee <3
Neki izgleda, nisu dovoljno zaboravljeni. Ni ne mogu da budu. Zašto? Na to pitanje ne odgovara razum. Staviš ruku na levu stranu i, kuca brže, je l’ da?
(Source: penelope-aldaja95)
(Source: xosvetjelepkadasanjamoxo)
“Svi imamo neizrečivu tajnu, nevidljivo kajanje, nedostižan san i nezaboravljenu ljubav.”
(Source: shitilovee)
Moram da prestanem da zamišljam neke scene u svojoj glavi za koje znam da se nikad neće desiti.
(Source: fcukingchoke)
Švedska, Sunčicin rođ <3
“What is your favorite word?”
“And. It is so hopeful.”
“Ponekad osećam kao da smo svi zarobljeni u nekom filmu. Znamo svoj tekst, gde da hodamo, kako da glumimo, samo što nigde nema kamere. Pa ipak, ne možemo napolje iz filma. A to je loš film.”—Charles Bukowski
(Source: kurvin--sin)
izviđači <3
Naletim ponekad na podsmeh kada sa ogromnim rancem na leđima, vrećom za spavanje u rukama i prenatovaren pozitivnim raspoloženjem krenem u rano subotnje jutro putem koji me vodi u novi izazov, putem novih ljubavi negde daleko u prirodu.
„Dobro jutro komšija, opet bežiš iz vojske”- obrati mi se mlađi momak izgubljene generacije sa trećeg sprata, naoružan jeftinom ironijom, kojom se štiti od sarkastičnih oklopa kojima ponekad čak i nesvesno zračim.
„Pa eto, opet izviđači” odgovorim, komunikativnom funkcijom jezika, isto onako kao kad neko u autobusu komentariše junsku kišu koja nikako da stane.
„Ma, baš tebe briga, samo izviđaj” nastavi paleći cigaretu i razmišljajući o tome kako sam ja samo jedan ludak iz naselja. Jedan od onih koji se nikada neće promeniti, odrasti, i početi da razmišlja surovim kapitalističkim mozgom koji vrednuje samo ono što je akutno,i brojčano izračunljivo.
Ponekad poželim da mu u par rečenica objasnim da je upravo pomišljajući na to da sam infantilni degenerik pokazao da je svojim preranim odrastanjem on taj koji zaostaje. Onda prećutim, i nastavim da hodam negde, prema zapadu, čekajući da se nadjem sa svojim ljudima koji na isti ovaj način negde u svom bloku iskuliraju svog komšiju ponosno noseći izviđaštvo u sebi.
„Dragi neshvaćeni komšija.Ja razumem da si prethodno veče u gradu popio litar viskija i ispušio paklu Sobranja za koje si prethodnog dana surovo rintao u perionici, pa da ti stoga moje detinjarije prerastaju u svinjarije i podrugljivo reaguješ pitajući me šta ja to uopšte izviđam. I dok ti za mene misliš da sam neostvareni klinac jer tamo negde u šatoru jedem žabe, ja sa svojim drugovima kojih je iz dana u dan sve više, sedim na reci pijem pivo i uživam daleko od usijanog asfalta, čekajući da se iz okruženja pojavi još neko ko me razume. Moje sunce sija daleko više, i udruženo sa suncima iz očiju prijatelja izbeljuje fleke koje takvi poput tebe ostavljaju u gradu, u reci, u dušama…
Hteo sam dakle, da ti jednom za svagda objasnim, da moja vreća za spavanje krije mnogo više snova nego što si ti u životu nasanjao. To je zato što se ja borim za njih. I meni se gadi da gledam nepravdu. I meni se smučilo da koračam prljavim i krvavim ulicama. Ali ja bar imam snove. To mi nikada niko ne može oteti. Eto, za početak ja izviđam snove.
Moja izviđačka marama, krije one prave, istinske ljubavi. One sa kojima se sanjaš. Ne, pomodno držiš za ruku, šetajući ih poput paravana. Ne, komšija. Moje su izviđačke ljubavi korenite. One nikad ne počinju, niti završavaju. One su oduvek tu. Očigledno je onda da izviđam i ljubav.
Možda bi sada bilo dobro da ti kažem koju reč i o prirodi. Pa upravo je ona ta u kojoj opstaju ljubav i snovi. I kako onda da je ne čuvam. Ona je ta koja nije jeftino patetična. Kada nebo preplave iskre zvezda padalica ja snivam budne snove. U nedeljna praskozorja dok ti mamuran ležiš u krevetu, ja sa svojom planinkom udišem emocije, raspoloženje, život
Razumećeš uostalom, nekada, kada shvatiš da nije suština da zajašeš vetar odrastanja. Upravo je fazon da ga ukrotiš. I onda, kada me budeš pitao šta su to izviđači, odgovoriću ti bez sarkazma, da to nisu vanzemaljci, već ljudi običniji od ostalih koji bi u svakom crvenom besnom oku, posadili po jedan dečiji svet.
